Дакле, пошто Влада није успела да реализује у обећањима покушала је да компензира сопствену неспособност енормним јавним дугом односно енормним задуживањем које је са 8,7 милијарди нарасло на 14,7 милијарди и сигурно ће Влада премијера Цветковића бити убележена у историји Србије као Влада која се
највише задужила за један мандатни период од 4 године.

Још не знамо колики ће коначни ефекат бити, али ако тих 6 милијарди евра новог јавног задужења поделите са 4.800.000 пунолетних грађана Србије долазите до невероватног податка да је сваки пунолетни грађанин уместо 1.000 евра обећаних за бесплатне акције јавних предузећа добио 1250 евра новог задужења, а свака просечна породица је задужена за време мандата премијера Цветковића за додатних 3000 евра.

Још једно обећање Владе јесте било везано за статус пољопривреде. Наиме, премијер је навео да ће пољопривреда као развојна шанса Србије добити адекватно место у економској политици његове Владе, а то адекватно место је резултирало са два најмања аграрна буџета у историји Србије. Ако рачунамо учешће аграрног буџета у укупним буџетским средствима, то адекватно место је резултирало најмање засејаним површинама од 1945. године, процене релевантних пољопривредних института и економских стручњака указују да данас у Србији има између 500 и 600 хиљада хектара непосејаних. Адекватан третман пољопривреде је резултирао и сточним фондом који је на нивоу из 1895. године, или никада тањи у последњих 115 година. Мала и средња предузећа су била у експозеу потенцирана такође као развојна шанса, 130.000 малих и средњих предузећа и предузетничких радњи је угашено за време мандата премијера Цветковића, 27.000 је до првог јануара изашло из система ПДВ, што само указује да је промет био мањи од 2.000.000 динара и указује на један стрмоглав пад  онога штоје премијер Цветковић прогласио „развојном шансом“.

Треба истаћи да Влада премијера Цветковића не заслужује прелазну оцену ни за релизацију предуслова које је постало за остварење претходно наведених циљева. Подсећамо вас, реч је о уређењу макроекономског амбијента, убрзању економских реформи, наставку економских интеграција и стабилности националне валута. Валута је, знате и сами, ослабила за време владавине премијера Цветковића преко 35%, обећано је да ће на прелазу 2009-2010 године фискални дефицит прећи у фискални суфицит. Напротив, овој Влади је пошло за руком оно што није ни једној Влади пре премијера Цветковића опет у последњих 50 година, а то је да дуплира буџетски дефицит са 70 милијарди 2008. године на 152 милијарде динара пројектоване овим буџетом, а сада се успоставило да ће то бити и више за додатних 30 милијарди што значи да негде 120 до 150% је дуплиран буџетски дефицит Републике Србије. Подсећамо на крупна обећања када је инфраструктура у питању, почетак изградње ауто пута ка јужном Јадрану, завршетак коридора 10, модернизација железнице и модернизација коридора 7. Коридор 10, та стратешка развојна шанса Србије није искоришћена, имамо још 97 километара ауто-пута ка Македонији и на северном краку није завршена  заобилазница око Београда, на јужном краку се и даље ради на 80 километара ауто пута од Ниша до  Димитровграда, имамо клисуру тунела у дужини од 12 километара, дакле ко зна кад и ко зна где, а само ћу вас подсетити да Србија годишње само на основу путарина због неизграђеног коридора 10 губи 100 милиона евра и сигурно још 100 милиона евра пратећих прихода који би били остварени захваљујући изградњи шопинг молова, бензинских станица и других видова и могућности за потрошњу на ауто путевима.

Дакле, заиста ниједан зацртани циљ Владе премијера Цветковића није реализован и у том контексту је просто апсурдно и одржавати форуме попут „српског Давоса“ на Копаонику,  јер ако упоредите закључке последњег форума на Копаонику и оног одржаног пре годину дана они су потпуно идентични и ништа се није променило ни за јоту. Смањење јавне потрошње, формирање Развојне банке, рационализација јавне управе, смањење трошкова државних издатака, смањење буџетског дефицита су остали само пусти снови који нажалост нису реализовани. Дакле, СНС констатује да би било заиста неприродно да грађани Србије на првим наредним парламентарним изборима поклоне поверење онима који су према зацртаним циљевима понављам, остварили најнеуспешније резултате у последњих 50 година.
Има ли питања? Ако нема, ја вам се захваљујем!