Проф. др Миленко Џелетовић - 17.03.2011.

Ако се погледа експозе премијера Цветковића, ви сте то већ и уочили, више пута је констатовано да је он готово копиран у односу на његов експозе од пре три године и онда се заиста поставља логично питање, не треба бити ни велики економски стручњак, може ли се веровати Влади која посла три године катастрофалних резултата репризира исти сет економских мера или програма? Боље рећи програма,  јер овде конкретних мера нема нити их уочавамо нити их Влада има, све се свело на јефтину политичку демагогију и популизам од тога да ће се покушати преко банака бар за кратко олакшати неподношљиво тешка позиција за преко 900.000 корисника дугорочних стамбених кредита, што је само још један од проблема који се гура под тепих. За две године када буду спознали истину, када вероватно и курс буде већи, када велики број од њих буде остао и без посла и без оваквих плата које данас имају, тек онда ће сагледати праве размере проблема у које их је увукла Влада која се понаша као да је већ у предизборној кампањи. Ако већ нема програм мера онда би било добро да закажу ванредне парламентарне изборе па да се сви укључимо у предизборну кампању.

Ево само ћемо кратко да рекапитулирамо експозе премијера Цветковића и на неким упечатљивим подацима да заједнички констатујемо да заиста то представља више списак лепих жеља и евидентирање постојећих проблема него озбиљност једне озбиљне Владе да их решава. Каже снабдевеност основних животних намирница по прихватљивим ценама за све грађане је прва тачка у експозеу. Поставља се објективно питање шта је то прихватљива цена за милион људи који не раде, за милион људи који се налазе испод минимума социјалне егзистенције, за 400.000 људи који имају плату до 20.000 динара, за 800.000 пензионера који примају пензију мању од 15.000 дин?! Којим то механизмима и тржишним инструментима ће Влада Републике Србије обезбедити, како они кажу, социјално прихватљиве цене за све грађане? Питање запослености кроз нове облике подстицаја за отварање радних места заиста делује помало смешно. Иста ова реченица изговорена је у екпозеу премијера Цветковића пре три године, резултат је видели сте и сами по налогу ММФ-а 400.000  новоотпуштених радника и само по 10.000 запослених њиховим подстицајним мерама. Ако ће у овој години под притиском гладних и осиромашених људи расписати ванредне парламентарне изборе, ми бар то тако очекујемо, онда се поставља објективно питање колико ће још десетина или више хиљада људи остати у овој последњој години мерено резултатима које је до сада Влада  предузимала.

Једна од ударних мера у новој реконструисаној Влади јесте и системска подршка сектору малих и средњих предузећа. Сви сте сведоци, не у последње три године, него у последњих десет година није донешен ниједан системски закон за подстицај развоја малих и средњих предузећа. Напротив, ми смо више пута понављали, ево још једном ћу подвући само у 2010. години, у најтежој години за пословање малих и средњих предузећа од њиховог настанка и од увођења власничког плурализма у Србији уведено је 17 нових дажбина од стране државе. Је ли то системска подршка малим и средњим предузећима и ако је то био план зашто је тако неликвидан реални сектор оптерећиван новим давањима, и још један упечатљивиј пример у време првог експозеа премијера Цветковића, мала и средња предузећа су са 75% исплаћивала плату својим запосленима, значи 75% малих и средњих предузећа је исплаћивало плате запосленима, данас је тај проценат негде око 15%. То је најбољи показатељ како је Влада у последње три године системски подржавала мала и средња предузећа, па испада ако мисле да наставе са тим онда боље да их системски не подржавају.

О даљем смањењу јавне потрошње и фискалног дефицита такође да не причамо, ево код последње ревизије аранжмана са ММФ-ом и разговорима са господином Јегером било је предлога да тај евентуални вишак фамозни који најављују у буџетској каси, којег иначе нема, да се искористи за смањење буџетског дефицита. Не, они су одлучили да ипак то проћердају кроз јавну потрошњу, јер се очигледно налазимо у изборној, а не у предизборној години. Реформа јавних предузећа и укидање монопола увођење професионалног менаџмента  се препоручује као краткорочна мера. Свима вам је добро познато колико један озбиљн конкурс за избор директора јавних предузећа подразумева озбиљност намере, озбиљност приступа и када би сутра кренули не би до краја мандата могли чак ни озбиљније да крену у тај процес. Шта су урадили три године? Зашто су нам јавна предузећа највећи губиташи, зашто смо на претпоследњем месту у борби против монополских позиција појединих предузећа на глобалној светској листи конкуретности? Да ли је то наставак политике из прошлог времена односно из оне прве Владе или ће сад неким радикалним мерама којих очигледно нема, можда и премијер Цветковић има неке мере, али оне нису обелодањене и ми нећемо тек тако побећи са дна лествице земаља које су се најспорије али најнеефикасније борили против монополизације.

Круна свега овога јесте пољопривреда, кажу веће улагање у пољопривредну производњу, то каже премијер за чије време владавине Србија има три аграрна буџета најмања у њеној историји. Најмањи је буџет 2009, 2010 и 2011 године. Видели сте прву меру забране извоза пшенице и брашна, што је само последица неадекване политике у области аграра, јер Србија данас има најмање засејаних површина у историји Србије. Од 1956. године до данас Србија није имала мање засејаних површина и није имала мање грла крупне стоке, није имала неодговорнију политику када је српски сељак у питању. Постављамо питање одакле ће се обезбедити средства за већу пољопривредну производњу, ако нису ни наша упозорења приликом парципирања буџета за 2011. уважили чињеницу да су то заиста премала средства  ако нешто прогласите стратешким развојним приоритетом. Ми смо увек предлагали и предлажемо и даље да најмање између 6-10% буџетских средстава одлази на пољопривреду, данас је то 2,5% и то је заиста недовољно средстава да би нешто прогласили развојним приоритетом. По свему судећи имамо и меру привлачење нових инвестиција кроз унапређење инвестиционог амбијента. То је оно што СНС и њен Економски тим заиста подвлачи и инсистира увек, адекватан институционални амбијент, гиљотина прописа. Шта је са њом? Она је била такође најављивана у експозеу премијера Цветковића као један од приоритета, а није се урадило ништа. Зашто? Имали су трећину у парламенту, могли су да сасеку ту гиљотину прописа. Да ли је адекватан институционални амбијент што смо 176 земља од 189 земаља на листи по брзини издавања грађевинских дозвола? Да ли су намети који се повећавају сваког дана у привреди стварање повољног инвестиционог и институционалног амбијента и заиста не треба пуно коментарисати чињенице да једна земља прогласи енергетику развојним приоритетом па укине Министарство енергетике  и као неко пасторче припоји га неком другом министарству. Прогласите пољопривреду стратешком развојном шансом, а онда Министарство пољопривреде припојите Министарству трговине, као неку споредну делатност. Просто је невероватно да привреда, индустрија, што је такође развојни приоритет земље нема своје министарство. Србија је једна од ретких земаља која нема министарство привреде, а има неко Министарство економије и регионалног развоја који се бави свим и свачим, али понајмање оним што треба. Дакле, реконструкција Владе не представља озбиљан покушај да се било шта озбиљније промени у економији и друштву Србије и ванредни парламентарни избори су због тога једини излазак из овога свега и једина могућност да Србија изађе из кризе.
Има ли питања? Ако не ја вам се захваљујем. Пријатно!