Проф. др Миленко Џелетовић и проф. др Никола Тасић - 14.07.2011.

Проф. др Никола Тасић: Ја бих, пре свега, хтео да поменем пар кретања у фискалном сектору, дакле треба пре свега напоменути шта ради Влада на расходној страни, наиме, према републичком буџету планирано је да око 4% буџета иде на капиталне расходе, ми смо упозоравали да то није довољно чак и ако се реализује. Међутим, досадашњом динамиком, дакле за пола године, Влада је свега 1% потрошила на капиталне расходе, дакле свега 1% буџета одлази на куповину неке имовине, међутим, ако погледамо другу ставку буџета видимо да чак 4% одлази на набавку финансијске имовине, то је износило до јуна 25 милијарди динара и поставља се питање зашто се Влада Србије задужује, зашто емитује обвезнице, зашто се задужује код пословних банака, а у исто време набавља финансијску имовину, такође све ово о чему смо причали, дакле све ово што је поменуо колега Џелетовић то је у ствари последица буџета, ако смо од 2008. године смањивали капиталне расходе са 7%, данас на 1% како да очекујемо да ћемо подићи запосленост или привредни развој, дакле Влада Србије троши искључиво на маркентишке кампање и на куповину социјалног мира и то искључиво у кратком року. Такође, не брине само структура буџета, већ брине и наравно где те паре одлазе. На пример и даље смо сведоци да неке монополске фирме, монополи који су власништво државе да се и даље рекламирају, то је неприхватљиво ако имамо један аеродром зашто тај аеродром мора да се рекламира, која ће бити додата вредност тога нико о томе не размишља, питамо се после тога зашто нема додате вредности,  зашто немамо ниједног запосленог, новог запосленог и, наравно, ми као део решења видимо, наравно, приватни сектор. Зато је потребна озбиљна Влада, Влада која ће излаз из кризе видети у приватном сектору и која ће пустити приватни сектор да запошљава, да ради и неће више стискати приватни сектор. Такође, на страни монетарне политике имамо хаотичну ситуацију, пре свега три месеца на конференцији за новинаре упозорили смо да динар почиње стрмоглаво да јача, тада НБС није интервенисала док данас видимо да имамо опет хаотичну ситуацију на међубанкарском девизном тржишту, где НБС нити одређује курс који ће да брани, нити пушта динар да апресира или депресира сходно токовима капитала. Као резултат тога имамо дакле поражавајућу ситуацију и у монетарној сфери, где је циљана инфлација 5,3% плус 1,8% дакле највећу инфлацију коју би НБС у сарадњи са Владом Србије смела да оствари је 7,1%. Међутим, данас имамо инфлацију 12,7% што је више од дупло од најављене. Дакле приватни сектор не може да се планира, не зна ни колики ће бити курс, не зна ни колико ће вредети динар годину дана од данас и наравно да у таквим условима није чудо што приватни сектор не запошљава. Такође, поменули смо  да су финансијски расходи у ствари расходи за набавку финансијске имовине износили 25 милијарди од почетка године до данас, ако погледамо колико то износи у процентима, видимо да је то 4% буџета и рекли смо, дакле, да је то 4% буџета које су можда дошли управо из обвезница. Дакле, Влада Србије с једне стране се задужује да би после тај новац пласирала назад у финансијску имовину, дакле ефекти Владиних мера су углавном нула и стога Српска напредна странка сматра да је једино решење за излазак из овакве хаотичне ситуације и у фискалној и у монетарној сфери расписивање ванредних парламантарних избора и формирање озбиљне Владе, која ће имати дугорочну стратегију и у монетарној и у фискалној политици.