Проф. др Радмило Тодосијевић - 15.12.2011.

Са друге стране, указујемо на тенденцију повећања платног дефицита. Изостаје суфицит у трговини са иностранством, неки економисти, а и Влада Републике Србије откривају да сунце изгрева на истоку, они констатују да Србија треба да се окрене извозу. Основне лекције из историје развоја овде су изостале. Мала земља као што је наша мора да пројектује и да поседује капацитете најмање са 50% у функцији износа, а остатак од 50% тих капацитета у производњи треба да одражава ниво довољности за задовољење домаћег тржишта да не би било несташица. Јер Србија нема понуду, па ослонац на ММФ и Светску банку, то је у ствари ослонац по диктату, јер је тај диктат дошао у време политичких промена на овим просторима и гласио је једноставно - позајмићемо вам ако приватизујете и ми од 2000. године до данас сами себе све више задужујемо, а задуживање данас увек иде на терет запошљавања долазећих генерација у будућности. Зашто? Јер имамо нулту акумулацију. У условима нулте акумулације и монетаризма, а ММФ заговара монетаризам који изневерава то као стратегија раста и стратегија развоја и није могуће остваривати ново запошљавање. Ово показује вам да је први задатак сваке власти на свету, без обзира да ли је лева, десна или центар, стварање услова за продуктивно запошљавање и запошљавање нове радне снаге. То је могуће остварити само новим инвестицијама, не инфраструктурним, не пратећим, већ дирекним инвестицијама, а оне изостају. Са друге стране највећа аљкавост коју једна економија може да покаже је аљкавост на плану инвестиција, јер временска димензија нема супститут, а са треће стране  инвестиције се јављају као највећи могући вид штедње и да закључим, инвестиције се јављају као синоним развоја.

Само да вас подсетим на неке ствари из блиске прошлости. Шта значи задуживање.? За време Картера у Америци забележена  је изјава - Југославији треба дати толико пара док се од њих не угуше. Ако хоћете  једну економију да угушите само јој дајте пара колико тражи, јер није способна да материјализује те паре.

Где је излаз? По мом мишљењу и по нашим ставовима - концентрација кадрова, концентрација капацитета и концентрација средстава и то ће се јавити као свето тројство и као синоним за будући развој. Имамо ли компаративних предности које можемо да преточимо у стратегијске компаративне предности?! Даље, указао бих на једну књигу из 1975. год коју је објавио „Face to face of future“, „Очи у очи с будућношћу“. Делове књиге сам ја превео, сценарио будућности, сировина будућности, енергија будућности и трећа најважнија тачка коју наши нису читали, „Четврт века политичких промена“, све што се догодило и распад Берлинског зида и распад Совјетског Савеза и распад Југославије нису случајности. Случајности  не постоје, све се дешава под одређеним законитостима.
Ако имате неко питање из домена онога чиме се ја бавим изволите, што је питање непријатније то је пожељније.

Новинар: Да ли можете да се представите?
Проф. др Радмило Тодосијевић:  Ја сам проф. др Радмило Тодосијевић, професор сам Новосадског универзитета, члан сам Главног одбора СНС и члан сам Економског савета СНС, био сам декан Економског факултета, и продекан и проректор итд.

Новинар: Како коментаришете приспеће заосталих дугова коју ова власт након грејс периода....?
Радмило: За сваку траншу дуга ви имате различити грејс период, а то значи по истеку грејс периода доспева враћање дуга, ова власт ако остане, а не дај боже да остане, она ће да репрограмира дугове, ви репрограмите главницу а нико не репрограмира камату. И ниједан зајмодавац не жели да му деоницу вратите, јер је то извор прихода што значи да је то једна посебна обмана кад ми говоримо о успешности преговора са ММФ-ом. Ви нисте репрограмирали дуг него репрограмирали главницу, а камату морате да враћате и зато сам израчунао да ће нама бити потребно задужење до 2 милијарде долара сходно временским димензијама у којим доспевају ти дугови да се задужујемо да бисмо могли да вратимо само доспелу камату. А то све иде на рачун нулте акумулације, три четвртине наслеђеног сектора друштвеног, условно приватизованог миљеа не ради. Услуге доминирају, са преко 50% у друштвеном производу  учествују 50,9% учествују услуге, индустрија са 19%, пољоприврда 24% и грађевинарство 5,2%.  Што се тиче науке, овде је графикон где је на челу Шведска, а на дну Србија са 0,3% друштвено бруто производа улагања. А сетимо се Финске, Нокиа до пре 20 година је производила гумене чизме, опрему за заштиту на раду, али само на концетрацији, на бази одлуке финске Владе да се врше улагања у једну фирму постаде водећа фирма за телекомуникације. Има ли изласка из кризе? Има, али сам чин  да ви констатујете долазећу кризу, ви можете створити одбрамбени миље против кризе. Власт ништа не чини да предупреди кризу ако ви знате да ћете од нечега оболети спречићете да не оболите од тога. Извори који долазе из будућности, ако су идентификовани, лако је да се супротставите њима, а са друге стране имам утисак да криза у овом случају је је рај за оправдање неуспеха власти.  Једнако димензија за неоправдање власти нажалост има и Новак Ђоковић. Зашто? Јер се причајући о њему и његовим успесима, кога јако волим, поштујем и ценим, забадају унутрашње слабости. Иначе, ми смо обрадили и циљеве за предузеће и односе политике и развоја и цена раста по диктат методу и раст у условима  нулте акумулације и дефинисали смо квалитативну прогнозу односа науке, технологије и економије, и претпоставке за успешну егзистенцију предузећа, перспективе у функцији грађана и направили смо матрицу вредности. Зашто матрицу? Сви говоре о систему вредности, у Србији нема система вредности, систем вредности опредељује матрица и структура онога што је  у систему. На првом месту је здравље нације, на другом стари храм а то значи посао и на трећем образовање култура итд. Ми ћемо се са овим програмским опредељењима залагати за изградњу и доградњу те матрице вредности. Нажалост, наслеђе у садашњости не даје нам превелики оптизмизам, али ја не изражавам песимизам. Песимисти су у суштини  оптимисти са мало више искуства, а ми га имамо. Хвала лепо