Проф. др Зоран Машић - 16.01.2012.

Такође, желимо да укажемо да је јавност обавештена да је из аграрног буџета издвојено и 1,8 милијарди динара и то цитирам „за усавршавање стручњака и примену модерних технологија у пољопривреди.“ Ово такође представља једну веома грубу дезинформацију јасности па и самих пољопривредних произвођача. У суштини та издвојена средства из аграрног буџета, у овом износу који сам малопре рекао, треба примарно да се утроше за исплату зарада и других трошкова и то у првих 6 месеци 2012. године за око 1.400 примљених и запослених инжењера пољопривреде у новембру месецу прошле године и за негде око 300 новопримљених инжењера шумарства које треба да сместе ових дана. Ми из СНС немамо ништа против запошљавања високо образованиох стручњака, нарочито у пољопривреди, међутим не слажемо се апсолутно са оваквим начином запошљавања пољопривредних стручњака и то пре свега у својству некаквих асистената саветодаваца и чији је примарни посао да у суштини обављају бесмислена анкетирања пољопривредних произвођача и прикупљају одређене податке за ДС који могу бити искоришћени у изборном процесу. Наше мишљење као странке је да ти стручњаци уз подршку Министарства пољопривреде и локалних самоуправа треба да се запошљавају у земљорадничким задругама и то примарно у сеоским срединама, јер ту би њихово знање и њихова стручност били од највеће користи за пољопривреду и пољопривредне произвођаче, а не овако како су они примљени у оквиру саветодавних служби и да обављају примарно ове послове путем облиласка и анкетирања пољопривредних произвођача.

Оно што желим на крају да кажем то је да наша странка, која ужива највећи углед код грађана и која ће након долазећих избора бити највероватније носилац власти у овој држави, са овог места желимо да упозоримо Владу Републике Србије да се одговорно понаша код трошења средстава буџета Републике Србије тј свих грађана. Такође, желимо да поручимо пољопривредним произвођачима да и поред расипничког трошења буџетских средства и нереално планираног аграрног буџета обећавамо да ћемо учинити све да у аграрном буџету буде довољно средстава за исплату свих субвенција и премија и после обављених избора. Јер овакво поступање Владе и Министарства пољопривреде већ почетком године озбиљно указује на то ће значајна буџетска средства, пре свега аграрног буџета, бити утрошена до расписивања избора да би се добила што већа подршка у гласачком телу и да озбиљно могу бити угрожене позиције аграрног буџета и, између осталог, и ово је циљ и сврха нашег обраћања да упозоримо и јавност и пољопривредне произвођаче.

На крају, вама представницима медија желим да кажем да све ове цифре у вези дуговања које сам изнео према пољопривредним проивођачима, значи о тим цифрама можете се обавестити из Предлога закона о буџету Републике Србије и то датог образложења за раздео 19 Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде које је дато у тексту и ова образложења се налазе на странама од 530-540 тако да не би испало да сам износио неистините цифре, ово се може свакако проверити. Ја вам се захваљујем на пажњи и стојим на расположењу ако неко жели да постави неко питање, изволите!

Новинар: Реците ми, молим вас, аграрни стручњаци тврде да нам аграр цвета, међутим да ли можете да нам наведете неки позитиван пример из Министарства пољопривреде  за 2011. годину?
Зоран Машић: Па аграрни стручњаци, они који су блиски Министарству пољопривреде, износе такве тврдње, међутим најбоље је питати пре свега примарне пољопривредне произвођаче колико су задовољни са политиком коју је ова Влада водила протеклих година и Министарство пољопривреде које је водило током ове и протеклих година, јер апсолутно су у свим протеклим годинама издвајана мала средства у аграрни буџет и нису обезбеђивани довољни подстицаји пољопривредним произвођачима. Самим тим, наша пољопривредна производња није подигла свој квалитет на виши ниво и обим и ми смо као држава неспремни, поготову у сектору пољопривреде, за будућу конкуренцију коју ћемо имати добијањем статуса кандидата у ЕУ, отварањем нашег тржишт опет у складу са програмом о стабилизацији и придруживању ЕУ где фактички од почетка 2014. наше тржиште пољопривредних производа ће бити у потпуности отворено са минималним царинама на пољопривредни производ, тако да због неприпремљености већине пољопривредних произвођача имаћемо одзбљних проблема, тј наше тржиште може бити преплављено пољопривредним производима страних држава. Према томе, ја се не слажем са тим мишљењем да је наша пољопривредна производња унапређена у претходном периоду. Напротив, и статистички подаци говоре да постоје значајне стагнације у пољопривредној производњи, нарочито у сточарској производњи, и то сама Влада и Министарство пољопривреде јавно говоре.

Новинар: Можете ли ми рећи, генерално многи који су у обавези да враћају кредите су у проблему, каква је ситуација на селу и како сељак може да користи те кредите, да ли је задовољан кредитирњем и каматама? Какво је иначе ту расположење?
Зоран Машић: Па ви знате да је управо кредитна политика у пољопривреди у протеклим годинама мењана и она је доласком новог министра за пољопривреду господина Петровића од марта, априла прошле године промењена тако што је државља субвенционирала део камате на пољопривредне кредите и то како краткорочне, тако и дугорочне. Значи, износ камата изнад 8% је субвенциониран од стране Министарства пољопривреде, а пољопривредни произвођачи су могли да добију кредитни подстицај или краткорочни кредит на годину дана или дугорочне кредите на 3 године. Према подацима које сам као председник Одбора за пољопривреду добио током прошле године по том основу аплицирало је негде око 10.000 пољопривредних произвођача за те кредите, а да кажем да је претходне године 2010. преко 17.500 пољопривредних произвођача узело кредите, јер су тада били повољнији услови, тад је била камата 5% свега на кредит. Тако да желим да кажем да пољопривредни произвођачи прво, многи немају кредитну способност, затим велики им је ризик односно нестабилност пољопривредне производње и тржишта, значи имају несигурност у улазак за кредитне подстицаје, а они који опет имају веће обрадиве површине и желе да се баве озбиљније послом, дужина дугорочног кредита од 3 године је прескупа. Рецимо, скуп трактор који кошта 50.000 евра или неку другу већу инвестицију, значи то је кратак рок за враћање, тако да је то један од разлога недовољног аплицирања за те кредите.  Посебно је карактеристично да је мали број кредитиних подстицаја био у 2011. за унапређење сточарске производње, а циљ је Министарства пољопривреде био у смислу омасовљења да даје те кредитне подстицаје, чак су давали и потпуно осигурање сточарске производње код оних који су узели, али је по том основу било свега око 500 корисника. Тако да та мера кредитног подстицаја у смислу унапређења сточарске производње апсолутно није дала резултате.
Изволите, има ли још питања? Ако нема, ја вам се захваљујем на пажњи!