Прво бескомпромисна борба против корупције, спречавање банкрота земље консолидацијом јавних финансија, закон о јавним набавкама је у завршној фази усвајања, покретање капиталног пројекта Јужног тока, стабилизација курса и комплетног финансијског система, известан долазак стратешког партнера за смедеревску „Железару“, инвестициони уговори у области енергетике, вредни преко две и по милијарде евра, извесно покретање наменске индустрије уговорено у разговору потпредседника Владе господина Вучића са Димитријем Рогозином, потпредседником руске Владе, значајно повећање засејаних површина у односу на прошлу годину, исплата највеће једнократне помоћи пољопривредницима у последњих четврт века, припремљен законски пројекат за легализацију нелегалних објеката, један вишедеценијски проблем који је оптерећивао друштвену стварност Србије.
На првом месту свакако и без изузетака, са економског и правног аспекта, је бескомпромисна борба против корупције чија је перјаница наш председник и потпредседник Владе Републике Србије господин Александар Вучић, а то ћу илустровати са пар и економских и правних показатеља. Када смо преузели власт и формирали Владу, три процеса су била у Специјалном тужилаштву, а данас их има тридесет. За 12 година три, а за 10 дана рада нове Владе – 27 нових процеса. Задатак који нам је поставила Европска комисија да преиспитамо 24 најспорније приватизације, а ја вам одговорно тврдим биће их и 240 и 500 и онолико колико буде требало да их буде да бисмо једном заиста ставили тачку и подвукли црту, да знамо на чему градимо темеље нове економске политике и новог економског поретка, веома смо успешно оставирли. Видели сте да се прва привођења правди дешавају ових дана и наставиће се ових дана, како најављује први потпредседник Владе господин Александар Вучић, и сигурно ништа тај процес неће зауставити. У Србији се дневно на корупцији губи око пет милиона долара. Ако то помножите са бројем дана, видећете да је то две милијарде евра народних, буџетских средстава која негде исцуре. Ако успемо да само преполовимо корупцију, ево нових милијарду евра Србији сваке године за инвестиције за отварање радних места, за завршавање, односно за почетак, јер досад није започет ниједан капитални инфраструктурни пројекат. Напомињем, најозбиљнија је намера Владе Републике Србије у овом саставу, предвођене опет кажем Александром Вучићем, чија је идеја да се чак иде на промену највишег законодавног акта, Устава, како кривично дело корупције не би никада застаревало и како би евентуалним мангупима и у нашим редовима била скренута пажња да то кривично дело неће застарити и да ће правда до краја живота, као Демаклов мач, висити над њиховим главама ако буду покушали да омасте своје прсте у новцу којег, иначе, нема и у сиромаштини и у инфлацији и у незапослености која је, иначе, највећа у Европи, а која представља тешко наслеђе претходног режима.
Укинута је ванбуџетска потрошња и сви буџетски корисници су стављени у оквир буџета. Пројекција буџета за 2013. је можда за неке оптимистична јер је препловљен буџетски дефицит само за, ево, већ наредни буџет, а да не причамо о буџету за 2014. и 2015, али чак и ако је оптимистична, реализује се са 70 процената, а то ће бити значајан искорак ка бољем пуњењу буџета и ка смањеном одливу буџетских ресурса, односно јавним расходима.
„Јужни ток“, сигурно највећи капитални инфраструктурни пројекат у вези којег, ево, данас и председник Хрватске Иво Јоспивић жали и оптужује претходну власт што је Хрватска мимоиђена, Србија је друга земља на мапи тог Јужног тока, где ће кренути послови и где ће председник једне од највећих сила, сталних чланица Савета безбедности и највећег енергетског гиганта, и сам положити камен темељац, не само симболично, већ и показујући колико поверења има у нову Владу и колико поверења има у Србију у којој ће Јужни ток протицати у дужини од 411 километара. То је инвестиција вредна милијарду и седамсто милиона евра и колико већ следеће године 2000 људи из грађевинске оперативе ће радити на том пројекту. И то није све. Србија ће од Јужног тока годишње убирати 200 милиона прихода, које смо иначе давали Мађарској, ради плаћања транзита гаса кроз ту земљу. „Јужни ток“ је велика развојна шанса Србије која ће обезбедити енергетску стабилност земље, али отворити и широку могућност за појачавање рада или учешће електроенергетског сектора у бруто друштвеном производу јер се отварају неслућене могућности за отварање малих, гасних, флексибилних електрана које ће у сваком тренутку бити потпора ионако посрнулом електроенергетском систему.
Долазак стратешког партнера у смедерсвску „Железару“, највећег српског извозника, и компанију која са изузетно високим процентом учествује у индустријској производњи, сматрамо заиста великим успехом Владе Републике Србије. Не само што ће се покренути смедеревска „Железара“, а то ће се сигурно догодити у 2013. години, одговорно вам тврдим, већ због њиховог мултифункционалног и, рекао бих, разноврсног производног програма. Отуда се мало и отегао тендер и преговори са руским партнером, јер постоје најозбиљније намере да се покрене и смедервски „Желвоз“ и „Фабрика вагона“ у Краљеву која је, иначе, покренута и која ће 130 вагона извести до краја година, а не заборавите да није ништа радила када је ова Влада преузела власт. Да покренемо „Прву петолетку“ из Трстеника и крушевачки „14. Октобар“, фабрике које се својим асортиманом и производним програмима уклапају у производни асортиман руског стратешког партнера.
Стабилизација девизног курса и комплетног финансијског система, признаћете, такође спада у заслуге, иако је Народна банка независна, али говори о једној новој монетарној политици, која ће бити компатибилна са економском, и политици која ће сигурно у једном, како рече гувренер, џентлменском договору са банкама, њихов капитал и њихове ресурсе преусмерити ка ионако неликвидном реалном сектору и да, заиста, по чикашким новинама, Србија више не буде земља парадокса – да има најликвиднији банкарски сектор и најнеликвиднији реални сектор, односно највише блокираних предузећа у Европи. Да их мотивишемо да финансирају привреду, да пронађу економски интерес и да мерама монетарне и економске политике на известан начин то компензирамо, да нико нема илузију да може без банкарског сектора у годинама које долазе остварити озбиљније стопе привредног раста.
Онемогућавање вештачки креираног новца сви сте осетили вероватно и на својим платама и на свом породичном буџету и показало се да и без неких револуционарних корака на плану извоза, повећања конкурентности, смањења трошкова домаће производње, могу се озбиљним приступом и радом у Народној банци Србије спречити шпекулативни напади на једном плитком финансијском тржишту, где и двадесетак милиона долара може значајно да утиче на креирање курса пар динара доле или горе, а да појединим моћницима омогући вишемилионску зараду, односно вишемилионско богатство.
Српска напредна странка сматра да је значајан резултат оно што смо проглашавали стратешком развојном граном и што су проглашавале све претходне владе, а нису јој посвећивале иоле довољно ни буџетске ни инвестиционе пажње, јесте то да смо ове године засејали преко десет одсто више пољопривредних површина већ у првој години мандата или само пар месеци по преузимању власти, да је пољопривреда добила, није још увек онакав третман какав ми желимо, али је добила бољи третман у буџету. Побољшан је статус и схватили смо да не можемо производити суперсоничне авионе на кратке стазе, али на кратке стазе сигурно можемо спречити опет те парадоксе које пишу о нама - да увозимо бели лук из Кине и пасуљ из Аргентине и основне животне производе, да увозимо осамдесет до сто хиљада литара млека сваког дана. Одговорно тврдим да ће то бити прошлост на крају мандата ове Владе. Можда се некима чини споро укидање парафискалних намета, али ако је то преко 130 у једном маху, ако је укинуто седам агенција, ако је заиста дошло до укидања и покретања читавог механизма укидања компликованих административних процедура, које заиста стављају омчу око врата Српске привреде јер троше четири одсто бруто друштвеног производа или преко милијарду и триста милиона, ако успемо само да их преполовимо, ево шесто милиона нових инвестиција држави, привреди или уштеде у буџету, како год хоћете.
Проблем нелегализованих објеката ће бити решен у мандату ове Владе и то је велики искорак, нови законски пројекат, закон о планирању и изградњи који ће до неслућених размера поједноставити процес издавања грађевинских дозвола. Где ће се елиминисати сви коруптивни канали јер ће корупција бити потпуно беспотребна и излишна јер ћете моћи све бесплатно да завршите уз малу надокнаду, уз можда неправду према онима који су платили уредно грађевинске дозволе, али уз једну обавезу да тиме желимо да уђемо у ред цивилизованих држава које милион и триста хиљада неукњижених објеката хоће да укњиже, хоће да плаћају порез на основу тих милион и триста хиљада објеката, причам о катастарском укњижењу негде око седамсто, осамсто хиљада нелегализованих објеката, што ће представљати буџетски извор, односно пуњење буџета, односно наплате пореза, али ће и власницима кућа заиста омогућити да ставе под хипотеку, да добију неки мали кредит, да покрену мали бизнис, да их просто учини економски јачим.
Наравно, СНС није никада задовољна постигнутим резултатом и ми ћемо се трудити да и у наредних сто дана и у наредне четири године интензивирамо ове активности, да оно што смо зацртали, и обећали грађанима у предизборној кампањи доследно и до краја реализујемо. Формираћемо и канцеларију за брзе одговоре, нисмо заборавили на то обећање, али то изискује низ системских, законских прописа, не желимо ништа брзоплето да радимо, и ако се некада грађанима и јавности чини да ствари иду сувише споро то је због опрезности Владе Србије, због чврстог утемељења да и када су најтежи облици корупције у питању, треба истражни поступак довести до краја и сагледати га са свих страна и са свих аспеката, а не брзоплето, као и предходна власт, утрчавати у оптужницу и оптуживање друмске мафије, просветне мафије, царинске мафије и разних других, а да нико не буде процесуиран и не буде осуђен касније због чињенице да су се десили озбиљни пропусти у истражним радњама.
За нас је најважније да је економски суноврат Србије заустављен и да смо кренули путем растерећења српске привреде, коју морамо даље да рестеретимо и то је оно што сам оставио за крај, само по редоследу а не и по значају, усвајањем закона о јавним набавкама. Усвајањем закона о јавним набавкама, за који ме питају многи и кажу обећали сте да ће бити раније, СНС је демонстрирала једну нову праксу, а видећете много благотворну и делотворну, да нема доношења закона без јавне расправе и без учешћа свих на које се тај закон односи, без стручних тела, без Комисије за заштиту понуђача у процесу јавних набавки, без Управе за јавне набавке, без свих који су заинтересовани. Морам да вам признам, пошто сам упознат са коначним Предлогом који ће пред Одбор и Скупштину ићи већ ове или идуће недеље, да су они конструктивним предлозима, сугестијама, својим искуствима, у великој мери поправили наш Нацрт, и ми, заиста, нисмо сујетни и нисмо нарцисоидни, ми смо све то укључили и видећете да ће то бити један од најбољих закона о јавним набавкама у Европи. Он ће Србији уштедити између 500 и 700 милиона евра,увешће јавне набавке у законски оквир, увешће куповину, изнајмљивање зграда и опреме у јавне набавке. Финансирање јавних набавки из иностраних кредита увешће у токове и под јуристрикцију закона о јавним набавкама и који ће, оно што је основно, деловати превентивно. Државна ревизорска институција, Управа за контролу јавних набавки, Комисија за заштиту понуђача, тако да ће имати право да пониште, да реагују, да спрече штетно деловање по грађане и по њихов буџет. Јер, признаћете, поставља се објективно питање, шта ко од нас има од тога што ће неко лежати у затвору ако је проневерио стотине милиона или десетине милиона динара или евра, без онога што је најавио председник Вучић, а то је закон о пореклу имовине, и без чињенице да би променом Устава могли да делујемо превентивно, јер онај коме тако нешто падне на памет ако не због себе, размишљаће због своје деце, ако не због деце, због унучади, зато што чини кривично дело. Даме и господо, сигурно да смо могли и боље, али сматрамо да и ово што јесте и ово што је учињено, морам да признам и замагљено највећом стопом инфлације у Европи, највећом стопом незапослености у Европи, највећим учешћем јавне потрошње по јединици индустријског производа у Европи, најдинамичнијим растом спољног дуга у Европи и јавног дуга који смо наследили. Све је то замагљено овим чињеницама, али све су ово чињенице које се не могу отклонити потезом пера у сто дана, где је потребно пуно структурних, болних и скупих реформи, да би смо и отклонили инфлацију и значајно смањили незапосленост. А ово о чему сам причао, а посебно борба против корупције у смислу консолидације јавних финансија, односно спречавање одлива из буџета и капитални инфраструктурни пројекти, убеђен сам биће замајац за нешто што ће представљати Србију у будућности, Србију као атрактивну инвестициону дестинацију. Али, на томе мора да се ради и, заиста, као што је неко рекао од министара Владе, просто ових сто дана је обавезујуће јер су и очекивања већа и надам се да ћемо за наредних сто дана констатовати да сам данас био у праву.
* Новинар: Очекујете ли ове или следеће недеље да крене Предлог закона о јавним набавкама? 
 - Проф. др Миленко Џелетовић: Да. Предлог закона о јавним набавкама. То је обећао и потпредседник Владе господин Вучић на конференцији у Скупштини Србије, коју сте пратили и сигурно ће доћи. Наравно да ту увек има опирања, јер да су желели, донели би овакав закон још пре десет година и спречили да се беспотребно одлије десет милијарди евра, или пет милијарди. И три милијарде је пуно за земљу овако оскудних фискалних и производних капацитета. Немојте да мислите да немамо отпора и, наравно, да ако имате ситуацију да највећи врх полиције прислушкује председника Републике, потпредседника Владе и председника Скупштине онда можете да замислите какав је отпор на нижим инстанцама. Али ћемо га усвојити и, штедећи између 500 и 700 милиона евра, донећемо закон о пореклу имовине. Немојте ме држати за реч када, јер и ту желимо да организујемо јавну расправу и да конструктивне идеје и адвокатских комора и људи који се баве кривично процесним правом уградимо у наш Нацрт који је, иначе, у изради и да га предложимо јавности, па да видимо ко је то против испитивања порекла имовине. 
Ако нема више питања, ја Вам се захваљујем и пријатно.