Стана Божовић, Марија Блечић и Мила Дивљановић - 04.12.2010.

Навешћу вам неколико примера.

Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању (који је усвојен маја 2009) по коме је послодавац у обавези да запосли особу са инвалидитетом према процени радне способности. До данашњег дана преко Националне службе за запошљавање посао је добило свега  око 3.000 особа у Србији што је с обзиром на њихову бројност занемарљив резултат. Притом, више од 10.000 кандидата чека за процену радне способности.

22.000 инвалида је пријављено у Националну службу за запошљавање.
Од укупног броја инвалидних лица запослено је свега 13%.

Велики проблем за инвалиде представља и увоз аутомобила. Инвалиди су везани за возила и њихову употребу јер су возила практично ортопедска помагала. Приликом увоза аутомобила они плаћају ПДВ, од кога су ослобођени, али је држава у обавези да им рефундира средства. Кашњење је преко 18 месеци, а дуг је више од 160.000.000 динара.

И ратни војни инвалиди једва састављају крај са крајем. Борачки додатак касни од 6 до 10 месеци. У просеку држава дугује сваком ратном инвалиду  150.000,  па чак и 200.000 динара.

На основу истраживања које је извршено током 2009 године а које је за циљ имало да у свакој општини у Србији сагледа проблеме најугроженијих делова становништва. По свим извештајима, то су инвалиди, а посебно инвалидна деца.

Постоји још јако пуно проблема када су ова лица у питању, па ће вам касније још нешто рећи о томе госпођа Марија Блечић и госпођа Мила Дивљановић која је и инвалид прве категорије, а ја ћу још само да вам кажем који је то предлог мера Српске напредне странке када су инвалиди у питању.

ПРЕДЛОГ МЕРА СНС-А

- ускладити постојеће прописе са међународним документима у области заштите интеграције у друштвени живот особа са инвалидитетом
- створити услове и омогућити оптимално школовање кроз рушење свих баријера како грађевинско-архитектонских, тако законских и друштвених.
- омогућити особама са инвалидитетом адекватну преквалификацију и доквалификацију у оквиру постојећих психо-физичких активности које би резултирале запослењем  и осамостаљивањем.
- кроз законска решења у сарадњи са комуналним, грађевинских, урбанистичким и осталим секторима омогућити изградњу стамбених и јавних објеката са специфичностима које омогућавају доступност и задовољење животних потреба инвалида.
- унапредити саобраћајну инфраструктуру, јавни превоз, као и културу свих учесника у саобраћају у погледу разумевања спрецифичних потреба инвалидних лица.
- већа сарадња са удружењима, савезима, невладиним сектором у циљу подстицаја и реализације пројеката против изолованости, а у циљу укључивања у друштвену заједницу и друштвене токове и ангажовање њихових потенцијала.

Сада ће вам госпођа Марија Блечић рећи нешто о инклузији тачније о инклузивном образовању.

Марија Блечић: Добар дан,  Српска напредна странка се залаже за стварање квалитетног образовања за сву децу без обзира да ли она имају сметње или не.

Идеја инклузије, као укључивање деце опште популације  тако и деце са сметњама у развоју, у друштвени живот заједнице на свим нивоима је одлична. Крајњи резултат потпуне инклузије би био осамостаљивање и достојанствен живот одрасле особе са сметњама, а то у ствари говори о степену цивилизованости друштва.

На жалост, за процес инклузије који се спроводи у нашем систему образовања нису извршене скоро никакве оговарајуће  припреме.

Пре свега: нису извршене припреме  редовних основних школа за прихватање деце са сметњама у развоју. То се односи на уклањање   физичких и других баријера. Имамо недовољно обучене кадрове. Недостатак адекватне опреме, средстава и учила, посебно оних без којих  деца са сметњама не могу да похађају наставу.

Постоје и многе друге нејасноће у дефинисању начина додатне подршке деце са сметњама у развоју од тога ко сачињава стручни тим, ко га ангажује, ко финансира, зашто се  дефектолог води као само помоћни члан тима као и многе друге нејасноће.

Tакође наша јавност није довољно упозната са карактеристикама и проблемима деце са сметњама у развоју и пре свега није извршена довољна сензибилизација деце опште популације,  сензибилизација њихових родитеља, који због те  неприпремљености имају велики отпор према овом процесу, наставника редовних школа који се не сналазе јер немају адекватна знања и шире социјалне средине. А да би се све то променило неопходно је дуготрајно медијско и едукативно деловање и то у циљу отклањања свих погрешних представа и предрасуда. Сматрамо да  је инклузивно образовање деце са сметњама у развоју  уведено у наш систем образовања крајње непрофесионално,  без икакве припреме, без системског решења. Српска напредна странка предлаже да се по том питању поведе шира јавна расправа како би се постигао консензус о овој теми. Овом приликом ћу и  најавити да ће се у организацији Српске напредне странке организовати низ трибина на тему инклузивног образовања о чијим терминима ћете бити благовремено обавештени.

Мила Дивљановић: Добар дан. Живот је јако тежак и здравим људима а посебно болесним. Ја сам у 44 години изгубила вид, ускоро сам остала и без своје породице и остала сам сасвим сама. Ја сам имала ту срећу да упознам дивне и племените људе из Српске напредне странке који су ми омогућили да редовно идем на састанке, на митинге и да узмем активно учешће у раду странке и да стекнем нову породицу. Ја бих желела из свег срца да помогнем свим људима  који су у несрећи и невољи и зато позивам све људе  да помажу један другоме, јер живот је само онолико богат колико сте спремни да дате другима. Живот је јeдан јединствен, живот је леп.

Стана Божовић: Захвљујем што сте дошли на нашу конференцију!