Томислав Николић и Александар Вучић - 06.12.2011.

Зато и ми, ево као и сви грађани Србије, са нестрпљењем, а без икаквих информација, очекујемо шта може да се деси на седници Савета Европске уније. Опречне су информације, ми имамо неку интерну опкладу, Александар Вучић и ја, видећемо ко ће да добије ручак. Ја и даље мислим да ћемо ми добити статус кандидата, зато што ми се чини да би ситуација после била скоро неиздржива и да би у земљи дошло до великих, да би било разлога за велике немире, а да ли би до њих дошло не знам, видело би се. Ми, наравно, не бисмо организовали ништа лоше, али наравно не можете да трпите Владу која вас лаже четири године, због које трпите свашта четири године и она вам каже – мораћете да издржите још мало, добићемо статус кандидата, а онда на крају да каже – нисмо добили статус кандидата. Па шта ће нам таква  Влада? Шта од ње да очекујемо и ових неколико месеци до редовних избора. Ми смо спремни за изборе. И мислим да би било потпуно часно и морално уколико статуса не буде да се представници Владе Србије захвале на поверењу Народној скупштини  и да председник Владе, а са њим и остали министри поднесу оставке, а да уђемо у процес избора нове Владе која би знала да падају владе које лажу, да падају владе под којима се краде, да падају владе под којима нема слободе медија, да падају владе под којима нема политичких слобода, да падају владе које су криминализовано извршиле приватизацију, па сад људи немају ни фабрике, нити има туђих фабрика у којима би могле да раде. У Србији су до сада падале владе кад су то хтеле владе. Време је, ваљда, да падну владе и кад је ситуација у држави таква да више им нема опстанка.

Камо среће, камо лепе среће да смо имали изборе почетком ове године, избегли бисмо много непријатности у које нас је увукла ова Влада. Сад се види да су њихови разлози, које су наводили и који су их као спречавали да одржавају ванредне парламентарне изборе били лажни и да само жеља да остану цео мандат, одржава ову Владу, упркос жељама грађана Србије.

Грађани Србије желе да виде Српску напредну странку на власти. И, мада не објављују истраживања већ месецима, нека вам објасни Александар Вучић после како то изгледа тренутно и баш ме чуди да еминентне агнеције које се баве истраживањем, посебно популарности политичких странака и појединаца, да већ месецима не објављују своје резултате. Да ли су спремни да се баве тим послом, или не смеју да објаве или постоји страх од власти да би грађани Србије, много озбиљније него до сада схватили да им не треба Влада која није најпопуларнија, да им не треба Влада у коју немају највише поверења. Ми ћемо победити на овим изборима. Ја мислим, у ствари, да ћете ви  да победите, зато што ћете први пут моћи слободно и мирно да идете на сваку конференцију за штампу, на сваки догађај, да ћете своје вести да објављујете са својим насловом, поднасловом, наднасловом, антрфилеом, да у то неће да вам се мешају ни кабинети, ни главни ни одговорни уредници, ни власници медија, да нећете морати да тражите изговор у томе да треба да прехраните породицу, а да можете свашта о људима да говорите и да пишете. Никада се неће десити да од вас тражимо да вређате људе, да их понижавате, да лажете, да измишљате. Данас су многи од  вас у таквој ситуацији да то морају да ураде и то се види сваког дана. И можемо 1000 пута да вам на неко питање одговоримо, ви ћете 1001. пут рећи – постоје приче, постоје сумње, говори се, а шта је било пре две године, шта је било пре пет!  Када бисте и ви почели да гледате у будућност, када бисте, као што коментаришете програм Српске напредне странке и тражите једну реч за коју можете да се ухватите, када бисте тако коментарисали понашање актулене власти, од ове власти не би остао камен на камену.

Ја вам се захваљујем што извештавате о раду Српске напредне странке и што пратите ситуацију у земљи, што пратите колико грађана живи лепо, а колико живи лоше, ја вам се захваљујем што постојите, али верујте, тек променом власти и променом схватања како се избори добијају, ви ћете бити захвални себи што радите тај посао. Ја не бих могао да га обављам тако да ме људи питају – а зашто то том човеку тако лоше и измишљате и причате. Када бих погледао шта се објављивало последњих месеци у новинама о мени, помислио бих да неки ђаво стоји данас пред вама. А оно што се десило пре неки дан у колумни, у тзв. колумни једног дневног листа у време поста, ја мислим да не приличи ни ђаволима. Не знам како се усуђују да толико тога лошег говоре о човеку који би само да се такмичи на изборима и да евентуално победи, ако га народ буде желео. Па зар је то нечасна жеља? Желети да после, ево три године откако смо основали странку и довели је да буде најјача, жеља да победимо, зар је то тако нечасно? Ми немамо ни новаца, ми немамо ни вас, ми немамо ни силу да вам пошаљемо из кабинета за саопштења која морате и да потпишете можда, али погледајте, имамо уз себе грађане Србије. Кад год ме увредите увредили сте оне људе који верују у Српску напредну странку. Да ли вам то одговара? На коју вас то страну ставља, не знам. Истину слободно објавите, ја наравно нећу да се са вама свађам, ни тужим, ни за лажи које читам о себи, али понекад помислите да ће неко из куће да вас пита или деца кад порасту или данас родитељи, а шта те то тера да тако пишеш о том човеку?! Јер ако је то данас, шта ће бити у кампањи? Шта ће бити на пет дана пред изборе? Ако измишљате свађу између Александра Вучића и мене, иако за то немате ниједно једино упориште, ниједну тачку ослонца, иако то коментаришете данима и ноћима, шта да помислим о вама? Прво, не можете да призовете свађу никако, јер то је немогуће, а да очекујете да Александар Вучић и ја сто посто мислимо исто о истој ствари, па то не би личило на мене. Ја не тражим од својих сарадника да сви говоримо и мислимо исто. Ја тражим од својих сарадника да ми кажу кад другачије мисле, јер можда ја не могу баш све да сагледам, можда и не стигнем, можда и могу да послушам свог сарадника, као што често слушам своје сараднике. Јер ово је странка у којој су људи које нико није натерао на то. Ово је странка коју нико није окупио по функцијама. Ово је странка која људима не даје јавна предузећа да њима руководе и да владају, па да морају нешто да дугују председнику странке. Ово је странка која се окупила на оном програму, којег кажете нисмо имали дуго, а сад кад га имамо, сад није битан. И кад у њему нема ништа негативно да се пронађе, он више није тема ваших размишљања. Сад су теме нешто друго. Још једном, ако могу да инсистирам на томе, Српска напредна странка заиста жели да Србија добије статус кандидата, али ако је то све само у рукама Демократске странке, ја сам веома забринут за то шта ће да  се деси на седници Савета Европске уније.
Ако хоћеш, Александре.

Александар Вучић: Ја ћу само у две речи о неколико питања. Дакле, ми месецима, тачније 14 месеци немамо званично истраживање јавног мњења у Србији, сем бесмисленог истраживања које су објављивали поједини аналитичари под контролом Демократске странке, а који се нису ни бавили истраживањем. Ми имамо врло конкретно питање, постављено Стратешком маркетингу, Срђану Богосављевићу, Србобрану Бранковићу из Медијум галупа, да обавесте јавност какво је стварно истраживање јавног мњења, да не лажу више по неким новинама како је некаква мртва трка између нас и Демократске странке. Одмах да вам кажем, нема никакве мртве трке, рећи ћу вам и у тоталу и на излазност колика је разлика у корист Српске напредне странке. Дакле, на излазност, оно што људи најбоље разумеју је 35 према 26 посто, ако је то вама мртва трка, онда вас молим да објавите мртву трку, а питам представнике најмоћнијих агенције, а не измишљене аналитичаре Демократске странке, тражим да демантују ово што сам рекао, да кажу да је мртва трка или било шта друго. Зашто смо ово рекли? Зато што више не постоји ствар која постаје смислена у Србији. Ми свакога дана имамо понеки коментар у 16 и 28 часова, је ли тако Радошевићу, Танјугу је то омиљено време, у којем се сваки пут саопштава како су се ујединили сви у Србији око не знам чега. И то им је неко идеално време 16:28, а онда у тренуцима када имате кандидатуру, у тренуцима када имате проблем гладних људи у Србији, 20 пута су ми новинари Блица поставили питање – да ли се свађате нешто са Томом Николићем? Двадесет пута сам им одговорио да то није истина и да је лаж. Није вредело, целу страну смо заслужили. Следећи пут ћемо да добијемо дуплерицу. Дакле, просто, чини ми се, а то не вреди више људима шта год да раде, ми ћемо на изборима да их победимо, зато што нико не сме да пита Драгана Ђиласа. Аман пријатељу, само нам реци колико кошта тај мост са приступним саобраћајницама! Ево јуче је гостовао на РТС-у пола сата, није му било постављено то питање. Питам све вас овде присутне новинаре, најобавештеније у Србији, колико кошта тај мост са приступним саобраћаницама? Питамо представнике Владе, Чанка, Мркоњића и све друге – а колико кошта мост код Бешке, преко Дунава? Колико кошта тај? И нема одговора. Нема одговора, људи живе све теже, а они мисле да ће кампањом против нас нешто да постигну. И ако мисле, у једној реченици, пошто је Томислав, председник странке, говорио и толико лепо и државнички о томе, ја ћу да кажем једну ствар, можда сам и овакав и онакав, можда сам понекад тежак човек, али ово ми је последња странка којој у животу припадам, као што сам и неке друге ствари говорио, па се некима не допадају или не, и заједно ћемо, сви заједно ћемо да победимо ове коју су најгори у Србији. Толико су уништили Србију да алтернатива постоји данас само у Српској напредној странци и шта год да раде проћи ће таман као ХДЗ на изборима у Хрватској. То је моја процена. Дакле, тамо је победила Кукурику коалиција, а овде ће да изгуби Куку-леле коалиција Демократске странке, СПС-а и Млађана Динкића. Хвала вам.
Томислав Николић: Изволите.

Новинар: С ким ћете у коалицију када победите на изборима, као што очекујете, јер као што сте рекли, у писању медија се спомиње да нисте за то да уђете у коалицију са СПС-ом?
Томислав Николић: Ја мислим да ћемо успети сами да формирамо Владу Републике Србије и СПС никада није био наш партнер са којим размишљамо да формирамо Владу, то су питања новинарска, да ли бисте са њима и под којим условима. Дакле, СПС има свог партнера, везао је своју судбину за Демократску странку, не пада ми напамет да разбијам то јединство и ту коалицију између њих. Не бих волео да нас мале странке уцењују тиме што би им неки проценат гласова донеле, па да потом преузму Србију у своје руке. Србија не може да буде талац малих странака, Србију треба да води велика странка, а мале странке, које желе да учествују у тој влади, морају потпуно да прихвате програм којим се велика странка представила бирачима на изборима. Дакле, наш коалициони партнер мора да нас слуша када будемо формирали владу, зато што ми је и као народном посланику превише ситуација да велика странка, на коју пада сав терет вођења државе, мора да слуша малу политичку странку и да гледа на мала врата хоће ли да уђе посланик те владајуће коалиције на седницу скупштине да би неки закон или нека одлука били изгласани.
Овог часа СПС није наш партнер о којем размишљамо, ми имамо коалицију коју смо створили пре избора, а онај ко се у току кампање буде определио да може са нама да учествује у Влади биће наш партнер за разговоре. Онај ко у кампањи буде потпуно на страни Демократске странке представио би себе као нечасног човека кад би после избора одлучио да иде са Српском напредном странком. Значи, трговце не признајем у политици. Знам ја како би неке странке, ако је велика разлика између нас и демократа, онда би са нама, јер их то ништа не кошта, а ако је мала помогли би демократама да нас прескоче. Значи, мораћемо да направимо велику разлику да нас и грађане Србије више никада Демократска странка не може да прескаче. Ко хоће са нама озбиљно да разговара има да пита шта су то, због чега су то грађани Србије много љути на њу. А много су љути, ако идете на терен и ако разговарате са људима, видећете да су из оне фазе када су били понижени, очајни, да су прешли у фазу љутње. Ја бих волео да максимум на тој фази завршимо изборе, да се случајно та фаза не претвори у још горе према онима који су на власти, а не кажем да нису заслужили, заслужили су и срџбу од народа и много тога горе. Дакле, господа социјалисти и њихов председник, нека уживају са Демократском странком, ако су тако одлучили, а ако се одлуче да смо ми њихов партнер са којим могу да разговарају, онда то морају да кажу у јавности.

Новинар: Једно кратко питање за господина Вучића, да прокоментаришете наводни сукоб са господином Николићем пошто се ових дана у медијима стално пише и прича о томе да се сукобљавају ваша мишљења.
Томислав Николић: Па не треба вам Вучић, нема сукоба нити је икада било, нити ће икада бити.
Александар Вучић: У најбољим смо могућим односима, али заиста у најбољим могућим односима, а то је смешно, јер ја вас питам сад - пошто је писало да различито мислимо о Цвијану, ја вас питам а шта мислимо различито па ми кажите то ви, пошто то знате, јер је писало у кључном режимском листу, у највећем режимском листу је то писало? Ви ми кажите а шта то различито мислимо? Пошто сте ви паметнији од нас и знате боље од нас двојице и то је интересантно како људи мимо нас двојице знају какви су наши односи, ви ми кажите шта је то што је различито! Супер су нам односи и ја поштујем, веома поштујем свог председника, који ће бити председник или премијер Србије, о томе ће сам да одлучује и имаће моју апсолутну подршку за то.

Новинар: Сада да се надовежем на причу о томе да ли различито мислите или не, у тексту пише....
Томислав Николић: Имате ли неко озбиљно питање?
Новинар: То је озбиљно питање.
Томислав Николић: Ма није, не могу да одговарам на неозбиљно питање. Је ли вас интересује кандидатура, је ли вас интересује живот у Србији? Јесмо вам рекли да нисмо у свађи, шта ширите причу, па шта вам то треба.
Новинар: Па добро господине, то пише у тексту.
Томислав Николић: У ком тексту?
Новинар: У Блицу?
Томислав Николић: Па јесте ли ви из Блица?
Новинар: Па нисам.
Томислав Николић: Па што браните Блиц.
Рекао сам вам да нећемо да одговарамо на та питања, између нас нити има, нити ће да буде сукоба. Кажите Ђиласу - немогуће је то, немогуће апсолутно. Па 20 година се знамо. Аман, шта вам је!

Новинар: Рекли сте малопре да мања странка мора да слуша већу, јел то значи да би Војислав Коштуница морао да прихвати ваш став о евроинтеграцијама, пошто је он противник тога?
Томислав Николић: Па знам, али замислите владу у којој два партнера имају различите ставове о ЕУ, па таква влада не може да се формира. Мада ја не видим да се ми ту разликујемо пошто постоји услов који не би испунили ни ДСС ни СНС. Ево чак и Борис Тадић који испуњава све што затраже и он тврди да постоје неки услови које никад не би испунио. Дакле, разлика у темпу између ДСС и СНС може да се превазиђе. Ја нисам за то да данас прекинемо преговоре са ЕУ, преговоре никад не треба прекидати унапред или само зато што нешто слутите. Увек има времена да се преговори прекину. Тешко је почињати поново, дакле око тога мислим да се не би разликовали зато што ЕУ је добар партнер Србије, ЕУ је и даље непромењена  из времена кад  су све странке из ДОС-а хтеле да буду чланови ЕУ. Она има своје критеријуме и није их мењала. Питање је само да ли смо ми спремни да те критеријуме прихватимо или не и да ли ми у Србији знамо који је тај услов без кога ЕУ нас не прима. Ја  га не знам, ја још нисам чуо да постоји услов који морамо да испунимо, а који ми можда не бисмо могли, као што не бисмо могли због Устава Србије. Дакле, ако би тај услов званично био постављен онда се поставља питање које странке могу заједно једна са другом, а које не.
Нисмо дошли до те тачке да се тако разликујемо, ми смо успоставили добру сарадњу, ми не коментаришемо поступке једни другима, нити идеје, посебно не негативно, ми то никада нисмо ни радили. Видећемо, ја се надам да неће морати да се формира влада са више политичких странака, зато што ту одмах постоје попуштања на која  СНС  убеђена у то да постоји само један пут да Србија изађе из свега овога није спремна. Изволите.

Новинар: Да ли јучерашњи сусрет Ђиласа и Динкића можда слути некој коалицији?
Томислав Николић: Знате, ја сам био на Хиландару, али не знам, радовао бих се ако то буде. Нека се окупе сви који нам дугују одговор на питање где је новац грађана Србије, нека се окупе сви на једној листи, тако да знамо кад постављамо питања да морају сви лопови да на та питања одговоре. Дакле, ја се радујем томе да Млађан Динкић и Драган Ђилас, Божа Ђелић, Александар Влаховић, Мирко Цветковић, Борис Тадић, Вук Драшковић да сви буду на једној листи. То би била идеална листа коју бисмо потукли до колена.

Новинар: Господине Николићу, колико сам схватила да после ових избора ће ДС морати са вама да разговара, а шта то конкретно може да значи, да ли то наговештава неку сарадњу демократа и СНС?
Томислав Николић: Ја никада нисам рекао да ће ДС морати са нама да разговара о формирању Владе, ја сам само рекао да је било времена целе ове године да ДС и СНС разговарају о судбини Србије. Ми већ 6-7 месеци нудимо да, иако смо у опозицији, пренесемо и ми део терета за решавање судбине Косова и Метохије преко својих леђа, да не кажу после - лагодно је опозицији, ви се склањате и пуштате да неко други уради посао који је јако тежак за Србију. Нико нас није контактирао, нико телефоном, нико поруком, нико жељом да разговарамо тајно, јавно, нико од априла 18. то је био последњи контакт СНС и ДС. Дакле, после избора заиста немам о чему да разговарам са ДС на тему формирања владе. Ако буду у већини нека формирају владу, са срећом нека им је, хтели су их грађани Србије. А ако победимо, формираћемо Владу, а треба нам, искрено речено, треба нам јака опозициона странка.

Новинар: Занима ме зашто сте већ сада кандидовали Александра Вучића за градоначелника, с обзиром да се још, ако сам добро разумела, да се још размишљате да ли ћете место председника или премијера? Зашто сте поранили са том кандидатуром?
Томислав Николић: Прво, најбољи нам је Александар Вучић. Одмах смо рекли Ђиласу - имаћеш против себе најбољег у нашој партији, па ти гледај са свим својим лоповлуцима и својим утицајем на медије, а ви знате да не само да има политички утицај на медије, него има и власништво над медијима, ево, имаћеш против кога да се бориш. С друге стране, ко вам је рекао да ће бити председничких избора. Ја нисам чуо то. Значи, прво  иду парламентарни избори. Ако буду председнички и парламентарни, дозволите да у новим околностима тражимо нову тактику, а у овим околностима у којима иду заједно парламентарни и локални избори изабрали смо овај начин борбе. Није свеједно ко ће да победи у Београду. Није свеједно. То је велики део Србије, то је нажалост једини део који се перманентно насељава и свакако да желимо да наша престоница, наш главни град, коначно буде главни град Србије и да у њега људи кад дођу имају и разлог да дођу и да у њему имају шта да виде. Овако је то град ДС или Драгана Ђиласа, пре бих рекао, пошто ви сви можете понекад нешто лоше да кажете о Тадићу, али о Драгану Ђиласу никога од вас нити сам чуо, ни видео, ни прочитао, нити је ико од вас икада коментарисао иједан његов поступак негативно. Шта ли је то?! У старој Атини био је неки праведник кога су протерали иако је био праведан и по њему се ценило шта је праведно, шта није, па досадио и праведни, а Драган Ђилас је изгледа за новинаре градоначелник за све времена. Видећете како Београд у ствари треба да се развија ако победимо, видећете шта је све испуштено ових година.

Новинар: А плаши ли вас то што је Александар Вучић у трци за градоначелника раније губио?
Томислав Николић: Прво, малициозно је питање. На прошлим изборима Александар Вучић није изгубио и ви то јако добро знате и није било директних избора за градоначелника него је предводио најјачу листу, а то што су се скупили после и издали договор, преварили и то што он не може ни дан данас да им опрости, што му ја не замерам. Истина, ја сам старији, ја могу понешто и да опростим, али њему не замерам уопште и потпуно је у право то што неке ствари не опрашта. Ви не знате како изгледа борити се за сваки глас и у та два месеца прећи стотине и хиљаде километара и кад победите, кад вас превари неко мали ко вам пружи руку и потпише са вама договор, то мора јако да боли и то остави трагове скоро за цео живот. Дакле, постоје ствари којих се плашим у животу, али тога се не плашим. А посебно се не плашим да би Александар Вучић могао да предводи листу која не би победила у Београду.
Александар Вучић: Само ако смем да додам у једној реченици колико је нетачна та информација. Листа коју је предводио Томислав Николић као носилац, а ја био први на листи тада је добила 42.000 гласова више него национална листа СРС у истом дану. А листа коју је предводио Драган Ђилас са носиоцем листе Борисом Тадићем добила је 12.000 мање. Дакле, и то нешто говори о расположењу Београђана, а то шта су радиле политичке кухиње, и то какве политичке кухиње, тајкунско-амбасадорске, и све друге то је друга ствар. А тачно је изгубио сам са 0,6% од господина Богдановића и поносан на тај резултат, јер у то време је и ДСС подржао господина Богдановиаћа, подсетићу вас.
Томислав Николић: Ви знате ко је ту градску Владу формирао? Ко је имао највише утицаја на то? Амбасадор велике земље, западне, и два тајкуна, тако да је Драган Ђилас тајкунски градоначелник

Новинар: Који тајкуни и који амбасадор?
Томислав Николић: Мишковић и Беко.
Новинар: А амбасадор?
Томислав Николић: Па велике земље, западне.
Новинар: Па што не кажете ко је?
Томислав Николић: Па тај који је тад форимирао и републичку Владу.
Александар Вучић: Па пошто је Тома фин човек ја ћу рећи, Камерон Мантер.
Томислав Николић: Е видите зашто га волим! Преузме увек на своја леђа све оно што ја нећу. Хвала вам најлепше!